Igre odraza i brzine

Relativno nepoznat brat Renéa Claira Henri Chomette 1926. radi dva vrlo zanimljiva avangardna kratka filma, surađujući s Manom Rayom na filmu za grofa Etiennea de Beaumonta — A quoi revent les jeunes films?. Londonsko filmsko udruženje prikazalo ga je 1926, no ubrzo nakon toga društvo se razilazi; Ray svoj dio filma prikazuje pod naslovom Emak Bakia, a Chomette svoj dio kao Jeux des reflets et de la vitesse (Igre odraza i brzine) i Cinq minutes de cinéma pur (Pet minuta čistog filma). Svoje je razmišljanje o filmu sažeo u nekoliko rečenica: “Film se ne ograničava na oblik predstavljanja. On može stvoriti i već je stvorio neku vrstu ritma... Zahvaljujući tom ritmu film može izvući svježu snagu iz samoga sebe što, odustanemo li od logike činjenica i realnosti objekata, može roditi nizove nepoznatih vizija, nepojmljive izvan udruživanja leća i filma. Intrinzični film — ili ako vam je draže čisti film — zato što je odvojen od svih drugih dramatskih ili dokumentarnih elemenata, ono je na što nas zasigurno određeni radovi navode da pomislimo...”. (Tanya Small & Pip Chodorov)